Izvini, Branko Miljkoviću

Sinoć je Marija rekla, onako, uzgred, kako joj se jako dopadaju neke stvari Ekatarine Velike. Onda sam na youtube-u pronasla njihove spotove, pa smo pevale... Negde me, kao i uvek, zabolela ta Ekatarina.... i Milanove oci, tako duboke, cudno razroke, taj pogled... Danas videh na facebooku milion statusa posvecenih njemu. Prosto sam se stresla od pomisli da je godišnjica. A jeste. Na današnji dan, pre 16 godina, otišao je Milan Mladenović.

Izvini Branko Miljkoviću, meni je Milan najveći pesnik "sa ovih prostora".

I jedina osoba na svetu, koju iz poštovanja, nisam želela da upoznam lično. Pomislila sam, dok sam na koncertu "Rokenrol zauvek", na Sajmu, 94. držala mikrofon, da će, ako ga upoznam, nestati čarolija. Da ću shvatiti da je i to čovek, od krvi i mesa, možda malo nadrndan, možda loše volje, možda... I prepustila sam da neko drugi uradi razgovor sa njim.

Mislim da posle toga vise nikome nije dao intervju.

I nikada nisam zažalila.

Oprosti, Branko Miljkoviću, ipak je...

Comments

[Nedzad]

jeko branko miljkovic?

sjecam se tog dana te 1995 u novom sadu. u haustoru (u kojem je stan gdje sam se skrivao od prilisne mobilizacije nedeljama) lik u crnom koznom mantilu i sa gitarom u nesto poslije 11 uvece hodajuci svira i pjeva "treba mi svijet...". ne znam ko je ni kako se zove...i nije mi bilo bitno. nije mi bitno ni danas...kad je svima bitno kako se ko zove (pa cesto i meni). jedva cekam da neka ulica u sarajevu dobije ime "Milan Mladenovic"!